Saopštenje Visokog saveta sudstva povodom istupanja predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać u dnevnom listu „Danas“ od 13. novembra 2010. godine

Visoki savet sudstva smatra da se greške u reformi pravosuđa mogu ispraviti samo na zakonit način, uz napomenu da je VSS radio na osnovu Ustava i zakona. Kada se govori o reformi pravosuđa, VSS ne misli da su u pitanju samo personalna rešenja. Reforma obuhvata i zakone na osnovu kojih se sprovodi i druge sistemske zakone, mrežu sudova, informacioni sistem, izgradnju svih kapaciteta da pravosuđe može da funkcioniše.

Ustavni sud je u svojoj odluci od 28. maja 2010. godine prihvatio stav da je VSS konstituisan na osnovu ustava i zakona o Visokom savetu sudstva kao nov organ nadležan da, u skladu sa zakonom bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, a što je učinio i u odluci od 9. jula 2009. godine.

„Polazeći od toga da je prvi sastav VSS konstituisan izborom pet od osam izbornih članova i tri člana po položaju, što je omogućilo Savetu da može da vrši sve poslove iz svoje nadležnosti utvrđene Ustavom i zakonom. Ustavni sud smatra da se legitimnost rada jednog državnog organa ostvaruje njegovim konstituisanjem u punom sastavu. Međutim, različite okolnosti mogu uticati na to da pojedini članovi koji ulaze u sastav državnog organa ne budu izabrani u rokovima predviđenim Ustavnim zakonom i zakonom, što se dogodilo i prilikom izbora izbornih članova prvog sastava VSS.“

Nije samo zamena teza već je i stvarnost da opšti izbor sudija nije bio reizbor niti postupak razrešenja. Nije bio reizbor jer ga Ustav i Zakon ne predviđaju. VSS nije sprovodio postupak razrešenja jer nije bilo inicijative ovlašćenih predlagača a nije ni bila potrebna jer je bio opšti izbor.

Visoki savet sudstva će tražiti da u koliko je bilo grešaka u reformi pravosuđa da se one isprave kroz zakone i odluke Ustavnog suda, i preispitaće pojedinačne odluke koje mu budu vraćene i pokazati da poštuje Ustavni sud. VSS u prvom sastavu se ne bavi politikom i neće dozvoliti da se proglasi krivcem za pristup EU. Svojim delom, radom i mišljenjima je pokazao da je pristup Srbije EU njegov cilj, i bez obzira na njegov sastav, tako će ostati i ubuduće.