Саопштење Високог савета судства поводом иступања председнице Савета за борбу против корупције Верице Бараћ у дневном листу „Данас“ од 13. новембра 2010. године

Високи савет судства сматра да се грешке у реформи правосуђа могу исправити само на законит начин, уз напомену да је ВСС радио на основу Устава и закона. Када се говори о реформи правосуђа, ВСС не мисли да су у питању само персонална решења. Реформа обухвата и законе на основу којих се спроводи и друге системске законе, мрежу судова, информациони систем, изградњу свих капацитета да правосуђе може да функционише.

Уставни суд је у својој одлуци од 28. маја 2010. године прихватио став да је ВСС конституисан на основу устава и закона о Високом савету судства као нов орган надлежан да, у складу са законом бира судије за трајно обављање судијске функције, а што је учинио и у одлуци од 9. јула 2009. године.

„Полазећи од тога да је први састав ВСС конституисан избором пет од осам изборних чланова и три члана по положају, што је омогућило Савету да може да врши све послове из своје надлежности утврђене Уставом и законом. Уставни суд сматра да се легитимност рада једног државног органа остварује његовим конституисањем у пуном саставу. Међутим, различите околности могу утицати на то да поједини чланови који улазе у састав државног органа не буду изабрани у роковима предвиђеним Уставним законом и законом, што се догодило и приликом избора изборних чланова првог састава ВСС.“

Није само замена теза већ је и стварност да општи избор судија није био реизбор нити поступак разрешења. Није био реизбор јер га Устав и Закон не предвиђају. ВСС није спроводио поступак разрешења јер није било иницијативе овлашћених предлагача а није ни била потребна јер је био општи избор.

Високи савет судства ће тражити да у колико је било грешака у реформи правосуђа да се оне исправе кроз законе и одлуке Уставног суда, и преиспитаће појединачне одлуке које му буду враћене и показати да поштује Уставни суд. ВСС у првом саставу се не бави политиком и неће дозволити да се прогласи кривцем за приступ ЕУ. Својим делом, радом и мишљењима је показао да је приступ Србије ЕУ његов циљ, и без обзира на његов састав, тако ће остати и убудуће.