Ustav
USTAV REPUBLIKE SRBIJE
("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)
Odredbe o sudovima i Visokom savetu sudstva
7. Sudovi
Načela sudstva
Član 142
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.
U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.
Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.
Vrste sudova
Član 143
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Član 144
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupština, u skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.
Sudske odluke
Član 145
Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.
Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično.
Stalnost sudijske funkcije
Član 146
Sudijska funkcija je stalna.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
Izbor sudija
Član 147
Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.
Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud.
Prestanak sudijske funkcije
Član 148
Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju. Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti predsednika suda, uređuju se zakonom.
Nezavisnost sudije
Član 149
Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.
Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
Nepremestivost sudije
Član 150
Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud. U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom.
Imunitet
Član 151
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.
Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
Nespojivost sudijske funkcije
Član 152
Zabranjeno je političko delovanje sudija.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.
8. Visoki savet sudstva
Položaj, sastav i izbor
Član 153
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 članova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva.
Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija.
Nadležnost Visokog saveta sudstva
Član 154
Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
Pravni lek
Član 155
Protiv odluke Visokog saveta sudstva može se uložiti žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim zakonom.