Saopštenje Visokog saveta sudstva

Visoki savet sudstva je u postupku opšteg izbora postupao u skladu sa Ustavom iz 2006. godine i na osnovu seta pravosudnih zakona iz 2008. godine, a smernice za svoje postupanje u toku opšteg izbora sudija našao je u odluci Ustavnog suda od 9. jula 2009. godine.

Stalnost sudijske funkcije 
Ustavni sud se u svojoj odluci od 9. jula 2009. godine već izjasnio o pitanju stalnosti sudijske dužnosti. Ustavni sud je u toj odluci utvrdio da je novim Ustavom prestao da važi prethodni Ustav na osnovu kojeg je ustanovljen sistem sudske vlasti u Srbiji i da je novi Ustav izvršio značajne promene u pogledu vršenja i organizacije sudske vlasti i načina izbora sudija, uključujući i način izbora na stalnu sudijsku funkciju. U odluci Ustavnog suda se navodi da novi Ustav daje osnova za zaključak da je prekinuta stalnost sudijske funkcije garantovana prethodnim Ustavom iz 1990. godine, odnosno da svim sudijama koje ne budu izabrane na stalnu sudijsku funkciju, prestaje ranije stečena sudijska dužnost. U odluciUstavni sud takođe navodi da se sudska vlast organizuje na sasvim drugi način u odnosu na raniji Ustav i da sudijska funkcija koja je stečena na osnovu ranijeg Ustava i zakona nije stalna, da je to javna funkcija koja se stiče pod određenim uslovima i da je Visoki savet sudstva jedini nadležan da bira sudije na stalnu funkciju. Na ovaj način obezbeđuje se isti položaj svim sudijama na stalnoj sudijskoj funkciji u Republici Srbiji, tako što će biti izabrane od strane istog organa.Izbor na funkciju sudije, prema shvatanju Ustavnog suda ne predstalja stečeno subjektivno pravo, već se sudijska funkcija, kao javna funkcija stiče i prestaje na način i pod uslovima utvrđenim važećim Ustavom i zakonima koji su doneti na osnovu njega. Garancija u smislu „stečenih prava“ ne može biti kada je reč o potpuno novom ustrojstvu mreže i organizacije sudova, identično novoj nadležnosti sudova zasnovanoj na odredbi Ustava koji je na snazi. Ustavni sud je konstatovao da osporene odredbe Zakona o sudijama nisu nesaglasne Ustavu iz 2006. godine, ali ni Univerzalnoj deklaraciji UN o ljudskim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. 

Konstituisanje prvog sastava VSS 
Ustavni sud je u svojoj odluci od 28. maja 2010. godine prihvatio stav da je VSS konstituisan na osnovu ustava i zakona o Visokom savetu sudstva kao nov organ nadležan da, u skladu sa zakonom bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije. Ustavni sud je u svojoj odluci od 28. maja 2010. godine povodom odlučivanja o žalbi neizabraniog sudije Zorana Saveljića, izneo stav da je VSS konstituisan na osnovu Ustava i Zakona o Visokom savetu sudstva kao nov organ nadležan da, u skladu sa Zakonom bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, tako što je utvrdio da je prvi sastav VSS konstituisan izborom pet od osam izbornih članova i tri člana po položaju, što je omogućilo Savetu da može da vrši sve poslove iz svoje nadležnosti utvrđene Ustavom i Zakonom. Ustavni sud je dalje izneo da se legitimnost rada jednog državnog organa ostvaruje njegovim konstituisanjem u punom sastavu. Međutim, u odluci Ustavnog suda stoji da „različite okolnosti mogu uticati na to da pojedini članovi koji ulaze u sastav državnog organa ne budu izabrani u rokovima predviđenim Ustavnim zakonom i zakonom, što se i dogodilo prilikom izbora izbornih članova prvog sastava VSS.“ 

Pravni lek – pravo na žalbu neizabranih sudija 
Ustavnom sudu Osnov za prestanak dužnosti sudijama koje nisu izabrane u postupku opšteg izbora sudija nalazi se u odredbi člana 101. stav 1. Zakona o sudijama i odlukom Visokog saveta sudstva za sudije koje nisu izabrane samo je konstatovana zakonska posledica prestanka sudijske dužnosti. Na odluku Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti od 25. decembra 2009. godine, zakonodavac nije predvideo pravni lek.Iz Zakona o sudijama ne proizilazi da sudijska dužnost prestaje na osnovu pojedinačne, obrazložene odluke koja sadrži individualizovane razloge zbog kojih određeno lice nije izabrano,jer sudijska dužnost prestaje sudijama koje nisu izabrane po sili zakona, a ne na osnovu odluke Visokog saveta sudstva.Neizabrane sudije su imale pravo na ustavnu žalbu protiv odluka VSS, kao jedino propisano pravno sredstvo. U toj situaciji institut ustavne žalbe, iskorišćen je da se putem pravnih konstrukcija o povredama i uskraćivanjem ustavnih prava u stvari osporava sam izbor, a da se uopšte ne postavlja pitanje zaštite ustavnih prava. Tačno je da prema Zakonu o sudijama, sudije imaju pravo žalbe Ustavnom sudu protiv odluke VSS o prestanku sudije funkcije, ali je Ustavni sud prenebregao činjenicu da se ta odredba Zakona primenjuje od 1. januara 2010. godine. Bilo je celishodno da Ustavni sud ukoliko je smatrao da stavovi koji su izneti u odluci od 9. jula 2009. godine, nisu jasni i da odredbe Zakona o sudijama, posebno prelazne i završne na osnovu kojih se sprovodio opšti izbor nisu u skladu sa Ustavom i međunarodnim standardima, predloži Visokom savetu sudstva da se izbor odloži. Da je Ustavni sud tada rekao da sudije u postupku opšteg izbora, na osnovu Zakona o sudijama imaju pravo na žalbu Ustavnom sudu, Visoki savet sudstva bi takvu odluku poštovao, kao što je i poštovao stavove Ustavnog suda od 25. marta 2010. godine.