Povodom saopštenja Ustavnog suda sa 13. sednice koja je održana 11. jula 2012. godine na kojoj su usvojene žalbe neizabranih sudija, Visoki savet sudstva daje sledeće saopštenje:

Iz saopštenja Ustavnog suda proizlazi da je Ustavni sud preuzeo nadležnost Visokog saveta sudstva (VSS) da bira sudije, čime je narušio Ustavom utvrđenu samostalnost i nezavisnost ovog organa. Nalažući VSS da izvrši izbor podnosioca žalbe, Visokom savetu sudstva ostavljeno je samo da odredi sud za koji se sudija bira.
 
Iznenađuje da je Ustavni sud tek sada, nakon razmatranja velikog broja žalbi neizabranih sudija i održanih rasprava, odlučio u jednom predmetu o više od 120 žalbi, iako je takvu odluku mogao da donese mnogo ranije - od septembra 2011. godine.
 
Nadležnost Ustavnog suda može biti da oceni da li su pravila i odluke o izboru u skladu sa Ustavom i zakonom, a o načelima i sličnim teoretskim kategorijama nije ovlašćen da raspravlja i utvrđuje svojom odlukom, bez pozivanja na Ustav i zakon. Svojom odlukom može poništiti pojedinačnu odluku i akt zato što nije saglasna tačno navedenoj odredbi Ustava i zakona. Ne može preuzeti nadležnost VSS i suštinski naložiti proširenje sistematizacije.
 
Podsećanja javnosti radi, ukazujemo na sledeće bitne činjenice u vezi sa postupkom opšteg izbora sudija i preispitivanja odluka prvog sastava VSS:
 
Visoki savet sudstva sproveo je postupak opšteg izbora sudija u Republici Srbiji saglasno Ustavnom zakonu i Zakonu o sudijama, nakon što je Ustavni sud 9. jula 2009. godine odbacio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbi Zakona o sudijama, kojima je opšti izbor bio propisan. Bez ove odluke ne bi bio sproveden opšti izbor, što smo mnogo puta do sad objasnili.
 
U obrazloženju odluke Ustavnog suda navedeno je da je novi Ustav dao osnova za zaključak da je prekinuta stalnost sudijske funkcije garantovana prethodnim Ustavom iz 1990. godine, odnosno da svim sudijama koje ne budu izabrane od strane VSS na stalnu sudijsku funkciju, prestaje ranije stečena sudijska dužnost. Protiv odluke VSS o prestanku sudijske dužnosti zakonodavac nije predvideo pravni lek. Sudijama koje nisu izabrane sudijska dužnost prestala je po sili zakona, a ne na osnovu deklarativne odluke VSS, kojom im je utvrđen prestanak sudijske dužnosti. Zbog toga su sudije kojima je prestala sudijska dužnost mogle da pobijaju tu odluku samo ustavnom žalbom.
 
Ustavni sud je 25. marta 2010. godine usvojio stav kojim je utvrđeno da neizabrane sudije imaju pravo na žalbu Ustavnom sudu, a da im sudijska dužnost prestaje danom stupanja na dužnost novoizabranih sudija na osnovu pojedinačne, obrazložene odluke VSS, koja mora da sadrži individualizovane razloge zbog kojih određeno lice nije izabrano.
 
U skladu sa tim stavom, Ustavni sud je naložio VSS da izmeni osporeni akt ili da dostavi odgovore na žalbe koji će sadržati pojedinačne razloge za prestanak sudijske dužnosti.
 
Ustavni sud je imao mogućnost da, umesto što je utvrdio navedene stavove, poništi odluku VSS o prestanku sudijske dužnosti neizabranim sudijama, što je predsednik VSS i predlagala tadašnjem predsedinku Ustavnog suda. Međutim, Ustavni sud to nije učinio, pa je VSS postupajući po stavovima Ustavnog suda, napisao odgovore na žalbe neizabranih sudija, u kojima su bili individualizovani razlozi za neizbor.
 
Međutim, Ustavni sud je u svojoj prvoj odluci od 28. maja 2010. godine, u predmetu neizabranog sudije Zorana Saveljića, izrazio stav da osporena odluka VSS nije obrazložena na način propisan zakonom i da VSS nije postupio po stavovima Ustavnog suda, odnosno da nije doneo pojedinačne odluke o prestanku sudijske dužnosti podnosiocima žalbe. Tako je Ustavni sud odustao od naloga koji je dao VSS, čime je ceo postupak nepotrebno prolongiran. Nakon toga, VSS je 14. juna 2010. godine odlučio da za neizabrane sudije donese pojedinačne odluke sa individualizovanim obrazloženjem.
 
U navedenoj odluci Ustavnog suda od 28. maja 2010. godine poništena je odluka VSS o prestanku sudijske dužnosti i naloženo je VSS da u roku od 30 dana od dana prijema odluke ponovo odluči o prijavi podnosioca žalbe. Uz ovu odluku, objavljeno je i izdvojeno mišljenje sadašnjeg predsednika Ustavnog suda, prema kome Ustavni sud nije imao zakonskog osnova da VSS naloži da u roku od 30 dana ponovo odluči o prijavi podnosioca žalbe. Ovo iz razloga što ne postoji oglas za izbor na stalnu sudijsku funkciju već samo opšti oglas za izbor na sudijske funkcije u svim sudovima u RS, na kome su ravnopravno mogli učestvovati i kandidati koji su se u vreme njegovog raspisivanja nalazili na sudijskoj dužnosti. Pored toga, davanjem ovakvog naloga prekoračen je i žalbeni zahtev podnosioca žalbe.
 
Nakon što je VSS dostavio Ustavnom sudu pojedinačne obrazložene odluke, Ustavni sud je pristupio zakazivanju rasprava, na kojima su u 42 predmeta učestvovali predstavnici VSS, među kojima su bili i predsednik i članovi Saveta. I tada je Ustavni sud mogao da poništi odluke VSS, ali to nije učinio, već je učestvovao sa Ministarstvom pravde u pisanju izmena Zakona o sudijama, koje su kasnije donete i prema kojima su žalbe neizabranih sudija postale prigovori.
 
VSS je, primenjujući donete izmene Zakona o sudijama, sproveo postupak preispitivanja u skladu sa Pravilima za primenu Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, koja je stalni sastav VSS doneo 23. maja 2011. godine.
 
U postupku preispitivanja, nakon pritvaranja jednog člana Saveta iz reda sudija i ostavke drugog člana Saveta iz reda sudija, Visokom savetu sudstva postavljeno je pitanje postojanja kvoruma za donošenje odluka. Obavljeni su razgovori sa Stefanom Saninom, generalnim direktorom za proširenje u Evropskoj komisiji, 31. januara 2012. godine, kojom prilikom je dogovoreno da se Ustavnom sudu dostavi jedna odluka Saveta doneta u odustvu dva člana iz reda sudija (jedan u pritvoru, jedan podneo ostavku). Iako je odluka dostavljena u kratkom roku, Ustavni sud se po tom pitanju nije izjasnio.
 
Iz svega navedenog, proizlazi da je VSS sve vreme postupao u skladu sa pravosudnim zakonima iz 2008. godine, izmenama zakona donetim krajem 2010. godine, kao i odlukama i stavovima Ustavnog suda, bez obzira na pojedinačna izdvojena mišljenja pojedinih članova Saveta i sudija Ustavnog suda.
 
Visoki savet sudstva će se po prijemu odluke Ustavnog suda konkretnije izjasniti.