Saopštenje Visokog saveta sudstva povodom istupanja Zaštitnika građana, Saše Jankovića, u dnevnom listu „Blic“ od 4. avgusta 2010. godine

Visoki savet sudstva je u toku 2009. godine sproveo opšti izbor sudija u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o sudijama, a nakon odluke Ustavnog suda (IUz-43/09 od 9. jula 2009. godine) kojom nisu prihvaćene inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti odredaba čl.99 st.1, čl.100 i čl. 101 st.1 Zakona o sudijama sa Ustavom Republike Srbije i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. U toj Odluci se navodi da novi Ustav daje osnova za zaključak da je prekinuta stalnost sudijske dužnosti garantovana prethodnim Ustavom iz 1990. godine, odnosno da svim sudijama koje ne budu izabrane od strane Visokog saveta sudstva na stalnu sudijsku funkciju, prestaje sudijska dužnost po sili zakona. Zaštitnik građana mora imati u vidu da sudijska funkcija nije pravo građana, već javna funkcija koja se stiče pod određenim uslovima.

Zakon nije nalagao Visokom savetu sudstva sprovođenje kontradiktornog postupka. Odredbe čl. 62.-68. Zakona o sudijama koje se odnose na razrešenje sudija primenjuju se tek od 1. januara 2010. godine. Dakle, nije se radilo o postupku reizbora, odnosno razrešenja sudija, već o postupku opšteg izbora sudija.

Zaštitnik građana je imao mogućnost da u postupku predlaganja seta pravosudnih zakona, njihovog donošenja i proglašenja ukaže na njihove nedostatke i na posledice koje mogu proisteći u postupku opšteg izbora sudija, kao što su nepostojanje drugostepenog postupka i prava na žalbu neizabranih sudija Ustavnom sudu, koje nedostatke je Ustavni sud otklonio naknadno na sednici održanoj 25. marta 2010. godine zauzimanjem pravnih stavova: da sudije koje nisu izabrane na stalnu sudijsku funkciju imaju pravo na žalbu Ustavnom sudu i da neizabranim sudijama sudijska dužnost prestaje danom stupanja na funkciju novoizabranih sudija, na osnovu pojedinačne, obrazložene odluke Visokog saveta sudstva koja, između ostalog, mora da sadrži individualizovane razloge zbog kojih određeno lice nije izabrano. Ustavni sud je 28. maja 2010. godine, u skladu sa navedenim pravnim stavovima, doneo odluku o usvajanju žalbe jednog neizabranog sudije.

Zaštitniku građana je poznato da se žalbe neizabranih sudija nalaze u Ustavnom sudu još od početka godine, a da je Visoki savet sudstva, postupajući po pravnim stavovima Ustavnog suda, do sada neizabranim sudijama i Ustavnom sudu dostavio oko 120 pojedinačnih odluka sa individualizovanim obrazloženjima. U tom smislu, reakcija Zaštitnika građana je zakasnela, suvišna i nepotrebna.

Ukazujemo da su izborni članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija izabrani na demokratski način od strane struke u postupku kandidovanja u kom su učestvovale i izabrane i neizabrane sudije. Zakonom o Visokom savetu sudstva su predviđeni uslovi za prestanak funckcije izbornih članova prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Tu odredbu Zakona poštuje Visoki savet sudstva, pa je u toku postupak uređenja rada i imenovanja Izborne komisije Visokog saveta sudstva koja će sprovesti postupak predlaganja kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Ovaj postupak sprovešće se u skladu sa utvrđenim Planom aktivnosti Visokog savet sudstva.

Članovi Visokog saveta sudstva nisu birali sudije po ličnom ukusu niti su to činili zato što je to bio njihov hir, već su sprovodili Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa i isključivo primenjivali zakone i Odluku o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, koja je objavljena i na čije nedostatke je Zaštitnik građana mogao da ukaže ranije.

Nisu tačni navodi Zaštitnika građana da Visoki savet sudstva nije vodio računa o zastupljenosti nacionalnih manjina u mešovitim sredinama. Naprotiv, s ponosom ističemo da smo poštovali nacionalni sastav stanovništva i postupali u skladu sa čl.46. st.2. Zakona o sudijama, ali se i u tom slučaju vodilo računa o kriterijumima za izbor sudija i predsednika sudova. Ovo je prvi put da se ovakva primedba ističe. Zaštitnik građana je podatak o zastupljenosti nacionalnih manjina mogao da traži od Visokog saveta sudstva i tada bi raspolagao pravim podacima.

Napominjemo da je sudska vlast jedna od grana vlasti i da je u nadležnosti Visokog saveta sudstva izbor na stalnu sudijsku funkciju i razrešenje sudija, a da su se eventualni nedostaci koje pominje Zaštitnik građana mogli otkloniti kroz izmenu zakona, što sigurno i on sam zna, ali ima svoje motive kada to ne spominje, nego u propuste Visokog saveta sudstva stavlja nešto što je propustio zakonodavac.

Članovi Visokog saveta sudstva ne moraju da vode računa o pojedinačnim mišljenjima predstavnika izvršne ili zakonodavne vlasti niti o mišljenjima pojedinih stranaka, niti da sprovode njihovu politiku i da se udvaraju eventualnoj budućoj vladajućoj strukturi. Za svoj rad članovi Visokog saveta sudstva odgovaraju na osnovu zakona i nisu izuzeti ni od kakve odgovornosti.

Takođe, Visoki savet sudstva predlaže da se Zaštitnik građana zauzme u svom istupanju i zatraži od Ustavnog suda da poštuje suđenje u razumnom roku i donese odluku o inicijativi za ocenu ustavnosti odredbe čl.56. Zakona o Visokom savetu sudstva koja se tiče nastavka sudijske funkcije izbornih članova prvog sastava Saveta.