• Increase
  • Decrease
  • Normal

Current Size: 100%

Саопштење Високог савета судства поводом иступања Заштитника грађана, Саше Јанковића, у дневном листу „Блиц“ од 4. августа 2010. године

01
Јул
2010

Високи савет судства је у току 2009. године спровео општи избор судија у складу са Уставом Републике Србије и Законом о судијама, а након одлуке Уставног суда (IУз-43/09 од 9. јула 2009. године) којом нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности и несагласности одредаба чл.99 ст.1, чл.100 и чл. 101 ст.1 Закона о судијама са Уставом Републике Србије и са потврђеним међународним уговорима. У тој Одлуци се наводи да нови Устав даје основа за закључак да је прекинута сталност судијске дужности гарантована претходним Уставом из 1990. године, односно да свим судијама које не буду изабране од стране Високог савета судства на сталну судијску функцију, престаје судијска дужност по сили закона. Заштитник грађана мора имати у виду да судијска функција није право грађана, већ јавна функција која се стиче под одређеним условима.

Закон није налагао Високом савету судства спровођење контрадикторног поступка. Одредбе чл. 62.-68. Закона о судијама које се односе на разрешење судија примењују се тек од 1. јануара 2010. године. Дакле, није се радило о поступку реизбора, односно разрешења судија, већ о поступку општег избора судија.

Заштитник грађана је имао могућност да у поступку предлагања сета правосудних закона, њиховог доношења и проглашења укаже на њихове недостатке и на последице које могу проистећи у поступку општег избора судија, као што су непостојање другостепеног поступка и права на жалбу неизабраних судија Уставном суду, које недостатке је Уставни суд отклонио накнадно на седници одржаној 25. марта 2010. године заузимањем правних ставова: да судије које нису изабране на сталну судијску функцију имају право на жалбу Уставном суду и да неизабраним судијама судијска дужност престаје даном ступања на функцију новоизабраних судија, на основу појединачне, образложене одлуке Високог савета судства која, између осталог, мора да садржи индивидуализоване разлоге због којих одређено лице није изабрано. Уставни суд је 28. маја 2010. године, у складу са наведеним правним ставовима, донео одлуку о усвајању жалбе једног неизабраног судије.

Заштитнику грађана је познато да се жалбе неизабраних судија налазе у Уставном суду још од почетка године, а да је Високи савет судства, поступајући по правним ставовима Уставног суда, до сада неизабраним судијама и Уставном суду доставио око 120 појединачних одлука са индивидуализованим образложењима. У том смислу, реакција Заштитника грађана је закаснела, сувишна и непотребна.

Указујемо да су изборни чланови првог састава Високог савета судства из реда судија изабрани на демократски начин од стране струке у поступку кандидовања у ком су учествовале и изабране и неизабране судије. Законом о Високом савету судства су предвиђени услови за престанак фунцкције изборних чланова првог састава Високог савета судства из реда судија. Ту одредбу Закона поштује Високи савет судства, па је у току поступак уређења рада и именовања Изборне комисије Високог савета судства која ће спровести поступак предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства из реда судија. Овај поступак спровешће се у складу са утврђеним Планом активности Високог савет судства.

Чланови Високог савета судства нису бирали судије по личном укусу нити су то чинили зато што је то био њихов хир, већ су спроводили Националну стратегију за реформу правосуђа и искључиво примењивали законе и Одлуку о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова, која је објављена и на чије недостатке је Заштитник грађана могао да укаже раније.

Нису тачни наводи Заштитника грађана да Високи савет судства није водио рачуна о заступљености националних мањина у мешовитим срединама. Напротив, с поносом истичемо да смо поштовали национални састав становништва и поступали у складу са чл.46. ст.2. Закона о судијама, али се и у том случају водило рачуна о критеријумима за избор судија и председника судова. Ово је први пут да се оваква примедба истиче. Заштитник грађана је податак о заступљености националних мањина могао да тражи од Високог савета судства и тада би располагао правим подацима.

Напомињемо да је судска власт једна од грана власти и да је у надлежности Високог савета судства избор на сталну судијску функцију и разрешење судија, а да су се евентуални недостаци које помиње Заштитник грађана могли отклонити кроз измену закона, што сигурно и он сам зна, али има своје мотиве када то не спомиње, него у пропусте Високог савета судства ставља нешто што је пропустио законодавац.

Чланови Високог савета судства не морају да воде рачуна о појединачним мишљењима представника извршне или законодавне власти нити о мишљењима појединих странака, нити да спроводе њихову политику и да се удварају евентуалној будућој владајућој структури. За свој рад чланови Високог савета судства одговарају на основу закона и нису изузети ни од какве одговорности.

Такође, Високи савет судства предлаже да се Заштитник грађана заузме у свом иступању и затражи од Уставног суда да поштује суђење у разумном року и донесе одлуку о иницијативи за оцену уставности одредбе чл.56. Закона о Високом савету судства која се тиче наставка судијске функције изборних чланова првог састава Савета.