Проф. др Зоран Стојановић

Редовни професор Правног факултета у Београду.

Рођен је у Београду 20.12.1947. године. Правни факултет је завршио у Београду (1970), стекао звање магистра кривичноправних наука на Правном факултету у Загребу (1973) и докторирао на Правном факултету у Љубљани (1981). Од 1.1.1971. године радио је у правосуђу, а 1976. године изабран је за асистента на предмету Кривично право на Правном факултету у Новом Саду. На том факултету постаје доцент (1981), затим ванредни професор (1987), а од 1992. године је редовни професор на предмету Кривично право.

Осим многобројних краћих студијских боравака у иностранству, боравио је 1978. године на Универзитету у Оксфорду, а као Хумболдтов стипендиста 1985/86. године осамнаест месеци у Маx Планцк институту за страно и међународно кривично право у Фрајбургу – СРН. Држао је предавања на више факултета, института и специјалистичких курсева у земљи и иностранству.

На Правни факултет Универзитета у Београду прелази 1998. године у звању редовног професора. Као редовни професор држи наставу на предметима Кривично право на редовним и последипломским студијама, као и на предмету изборне групе Међународно кривично право. Био је ментор при изради више од 20 докторских дисертација, бројних магистарских теза и великог броја мастер радова.

Док је био професор на Правном факултету у Новом Саду, обављао је више функција, између осталог председника Савета и декана Правног факултета у Новом Саду. Шеф је Катедре за Кривично право Правног факултета у Београду, председник Савета Факултета, управник докторских студија, итд.

Био је савезни Министар правде 1993-1994. године, председник Комитета за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права и др. Такође, волонтерски је обављао функцију потпредседника Скупштине Града Новог Сада.

Учествовао је као члан или председник у раду бројних експертских комисија за израду законских пројеката. Био је председник Комисије за израду сада важећег Кривичног законика, а сада је председник Радне групе за измене и допуне тог Законика. Председник је Суда части при Привредној комори Србије (у трећем мандату), члан Председништва Удружења за кривично право и криминологију Југославије и др. Представник је Републике Србије у Скупштини Међународног кривичног суда са седиштем у Хагу. Члан је Високог савета судства.

Главни је и одговорни уредник два часописа (Ревија за криминологију и кривично право и часопис Цримен).

Аутор је или коаутор 12 књига (девет у земљи и три у иностранству и то: 5 монографија, 3 коментара – више издања, 3 уџбеника – више издања, 1 приручник) међу којима је монографија Границе, могућности и легитимност кривичноправне заштите, Београд, 1987, уџбеник Кривично право – општи део (19. издање), Београд 2012, као и Коментар Кривичног законика, 4. издање, Београд 2012. Објавио је преко 200 чланака, реферата и саопштења на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству, укључујући и учешће у научно-истраживачким пројектима. У тим радовима осим темама из области кривичног права (општи и посебни део), бавио се и питањима из области криминалне политике, реформе кривичног законодавства, упоредног и међународног кривичног права, као и питањима из области филозофије, социологије и историје кривичног права.

Учествовао је на великом броју међународних конгреса са рефератима и као председавајући сесијама. Био је предавач на бројним семинарима и округлим столовима у функцији едукације у правосуђу у Републици Србији и Републици Црној Гори.

Говори немачки и енглески језик, а служи се италијанским и руским.