Prof. dr Zoran Stojanović
Redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Rođen je u Beogradu 20.12.1947. godine. Pravni fakultet je završio u Beogradu (1970), stekao zvanje magistra krivičnopravnih nauka na Pravnom fakultetu u Zagrebu (1973) i doktorirao na Pravnom fakultetu u Ljubljani (1981). Od 1.1.1971. godine radio je u pravosuđu, a 1976. godine izabran je za asistenta na predmetu Krivično pravo na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Na tom fakultetu postaje docent (1981), zatim vanredni profesor (1987), a od 1992. godine je redovni profesor na predmetu Krivično pravo.
Osim mnogobrojnih kraćih studijskih boravaka u inostranstvu, boravio je 1978. godine na Univerzitetu u Oksfordu, a kao Humboldtov stipendista 1985/86. godine osamnaest meseci u Max Planck institutu za strano i međunarodno krivično pravo u Frajburgu – SRN. Držao je predavanja na više fakulteta, instituta i specijalističkih kurseva u zemlji i inostranstvu.
Na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu prelazi 1998. godine u zvanju redovnog profesora. Kao redovni profesor drži nastavu na predmetima Krivično pravo na redovnim i poslediplomskim studijama, kao i na predmetu izborne grupe Međunarodno krivično pravo. Bio je mentor pri izradi više od 20 doktorskih disertacija, brojnih magistarskih teza i velikog broja master radova.
Dok je bio profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, obavljao je više funkcija, između ostalog predsednika Saveta i dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Šef je Katedre za Krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu, predsednik Saveta Fakulteta, upravnik doktorskih studija, itd.
Bio je savezni Ministar pravde 1993-1994. godine, predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava i dr. Takođe, volonterski je obavljao funkciju potpredsednika Skupštine Grada Novog Sada.
Učestvovao je kao član ili predsednik u radu brojnih ekspertskih komisija za izradu zakonskih projekata. Bio je predsednik Komisije za izradu sada važećeg Krivičnog zakonika, a sada je predsednik Radne grupe za izmene i dopune tog Zakonika. Predsednik je Suda časti pri Privrednoj komori Srbije (u trećem mandatu), član Predsedništva Udruženja za krivično pravo i kriminologiju Jugoslavije i dr. Predstavnik je Republike Srbije u Skupštini Međunarodnog krivičnog suda sa sedištem u Hagu. Član je Visokog saveta sudstva.
Glavni je i odgovorni urednik dva časopisa (Revija za kriminologiju i krivično pravo i časopis Crimen).
Autor je ili koautor 12 knjiga (devet u zemlji i tri u inostranstvu i to: 5 monografija, 3 komentara – više izdanja, 3 udžbenika – više izdanja, 1 priručnik) među kojima je monografija Granice, mogućnosti i legitimnost krivičnopravne zaštite, Beograd, 1987, udžbenik Krivično pravo – opšti deo (19. izdanje), Beograd 2012, kao i Komentar Krivičnog zakonika, 4. izdanje, Beograd 2012. Objavio je preko 200 članaka, referata i saopštenja na naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu, uključujući i učešće u naučno-istraživačkim projektima. U tim radovima osim temama iz oblasti krivičnog prava (opšti i posebni deo), bavio se i pitanjima iz oblasti kriminalne politike, reforme krivičnog zakonodavstva, uporednog i međunarodnog krivičnog prava, kao i pitanjima iz oblasti filozofije, sociologije i istorije krivičnog prava.
Učestvovao je na velikom broju međunarodnih kongresa sa referatima i kao predsedavajući sesijama. Bio je predavač na brojnim seminarima i okruglim stolovima u funkciji edukacije u pravosuđu u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori.
Govori nemački i engleski jezik, a služi se italijanskim i ruskim.