Драгомир Милојевић

Председник Врховног касационог суда Републике Србије, председник Високог савета судства.

Рођен је 11. новембра 1954. године у Крагујевцу, где је завршио Основну школу, Гимназију и Правни факултет, на коме је дипломирао 4. априла 1978. године.

Радни однос засновао је 1. септембра 1978. године у Општинском суду у Крагујевцу, на радном месту приправника, а по обављеном приправничком стажу, правосудни испит  положио 28. априла 1980. године. Биран је за судију Општинског суда у Крагујевцу 7. децембра 1982. године и распоређен у Кривичном одељењу, као истражни судија. Послове истражног судије обављао је до новембра 1984. године, када је постављен за председика већа у Кривичном одељењу Општинског суда у Крагујевцу. Судећи судија у Општинском суду у Крагујевцу био је до 17. новембра 1992. године, када је изабран за судију Окружног суда у Крагујевцу.

Од 1. децембра 1992. године радио је у Окружном суду у Крагујевцу као судија – председник већа у Кривичном одељењу, све до 9. новембра 1999. године, када је изабран за судију Врховног суда Србије.

На дужност судије Врховног суда Србије ступио је 1. децембра 1999. године и распоређен на рад у Кривичном одељењу, као судија. За време рада у Врховном суду Србије у току 2004. године постављен је за председника већа, а обављао је и послове заменика председника Кривичног одељења, заменика председника Одељења судске праксе, а у току 2008. и 2009. године био је и заменик председника Врховног суда Србије. У Врховном суду Србије обављао је и послове судије у Већу за ратне злочине, а био је и учесник бројних саветовања и округлих столова на саветовањима у Врњачкој Бањи, Златибору, Копаонику и Тари, где је износио своје стручне радове.

Учестовао је у раду бројних међународних саветовања и семинара који су се односили на примену Европске конвенције о људским правима, Европске конвенције о транснационалном криминалу, на борбу против организованог криминала и ратних злочина, у вези којих тема је био учесник и округлих столова у међународним судовима у Стразбуру, Хагу и Институту „Макс Планкт“ у Фрајбургу.

На општем ре/избору одлуком Високог савета судства бр.06-00-37/2009 од 25. децембра 2009. године није изабран за судију Врховног касационог суда, а по одбијању његових приговора обављао је адвокатску делатност у периоду од 12. децембра 2011. године до 12. октобра 2012. године. Одлуком Уставног суда Републике Србије бр. VIIIУ-534/2011 од 24. јула 2012. године усвојена му је жалба и поништена одлука Високог савета судства, тако да је у поступку поступања по одлуци Уставног суда изабран за судију Врховног касационог суда, на коју  функцију је ступио 16. октобра 2012. године.

На Општој седници свих судија Врховног касационог суда од 20. фебруара 2013. године постављен је за вршиоца функције председника Врховног касационог суда. Истовремено постаје председник Високог савета судства. На функцију председника Врховног касационог суда ступио је 6. децембра 2013. године на Општој седници, пошто је претходно изабран на Првој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије 2013. године, одржаној 31. октобра 2013. године.