Mišljenje o nacrtu zakona

Visokom savetu sudstva dostavljeno je mišljenje o Nacrtu Zakona o izmenema i dopunama Zakona o Ustavnom sudu građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.09.2011.godine. ,

Nalazeći da postoji nadležnost Visokog saveta sudstva propisana odredbom člana 13 alineja 21 Zakona o Visokom savetu sudstva, predlaže se da se Ministarstvu pravde da 

M I Š LJ E NJ E 

Kojim će se predložiti Ministarstvu pravde RS da u postupku predlaganju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu u članu 89 stav 2 dopuni tako što će se iza reči „poništi pojedinačni akt“ dodaju i reči „osim sudske odluke“. 
 
Vrhovni kasacioni sud ukazao je Visokom savetu sudstva da su u praksi sve češći slučajevi da Ustavni sud van ustavom i zakonom propisanog postupka preispituje sudske odluke, donete u svim stepenim odlučivanja u postupku pred sudovima, pa i odluke Vrhovnog kasacionog suda, pa ih u takvom postupku poništava. Na taj način mišljenja smo da se grubo narušava ustavni poredak, a zasnovan na načelu podele vlasti.

Propisom čija se dopuna predlaže propisano je: 

„Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana. Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radnjom, povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za 
podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanjanja drugih štetnih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom. 

Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.“ 

Izvršenim izmenama procesnih zakona, a na osnovu usvojene Preporuke Saveta Evrope, da se u nacionalnom sistemu obezbedi potpuna zaštita ljudskih prava i efikasan pravni put za ostvarenje tih prava, tako što bi kao razlog za ponavljanje postupka bila i Odluka Ustavnog suda kojom se u postupku po ustavnim žalbama utvrdi povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i sloboda zajemčenih Ustavom u krivičnom i parničnom postupku, a što je i učinjeno. 

Visoki savet sudstva pri davanju ovog mišljenja polazi od relevantnih propisa koji ukazuju na upravo ovakvo rešenje koje se predlaže i to pre svega odredbe člana odredbe člana 143 i 145 Ustava Republike Srbije, a kojima je propisano:

Vrste sudova 

Član 143. 

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne 
nadležnosti. 
Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se 
zakonom. 
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi. 
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji. 
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu. 

Sudske odluke 

Član 145. 

Sudske odluke se donose u ime naroda. 
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru 
i propisu donetom na osnovu zakona. 
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. 
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom 
postupku. 
Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, 
oprostiti u celini ili delimično. 

Iz ovog proizilazi, imajući u vidu odredbu člana 3 Ustava o podeli vlasti, da se sudska odluka može preispitati samo pred nadležnim sudom, u zakonom propisanom postupku, a da sudske odluke u najvišoj instanci donosi Vrhovni kasaconi sud, kao sud najvišeg stepena, a da preispitivanje odluka i Vrhovnog kasacionog suda, ali i odluke sudova nižeg stepena, ne može preispitivati Ustavni sud. Ustavni sud o sudskim odlukama, kao pojedinačnim aktima, se može u postupku po ustavnim žalbama, oglasiti samo u konstataciji povrede ljudskog i manjinskog prava odnosno povrede prava i sloboda zajemečenih Ustavom. 

Ustavni sud je poseban državni organ definisan odredbom člana 166 i 175 Ustava. Ustavni sud se ne nalazi u sistemu sudske vlasti. Neustavnim proširenjem nadležnosti od strane Ustavnog suda dolazi se u situaciju da Ustavni sud u postupku po ustavnim žalbama postaje „privremeni sud“, koji je izričito zabranjen odredbom člana 143 Ustava, pa u ad hoc situacijama poništava odluke donete u vršenju sudske vlasti, čime se u velikoj meri uvodi pravna nesigurnost. 

Aksiom je obezbeđenje pravne sigurnosti a koju stvaraju konačne i izvršne sudske odluke. Izmena i poništavanje sudskih odluka može se vršiti samo u zakonom propisanom postupku, a kao što je i predviđeno u institutu ponavljanja postupka. Utvrđena povreda zajemčenog prava od strane Ustavnog suda, a priori ne znači i drugačije presuđenje u postupku, a isključivo je sudsko ovlašćenje da ceni ispunjenost uslova u ponavljanju postupka i drugačijeg presuđenja. Pri tom mora se imati u vidu da je u postupku pred Ustavnim sudom, a povodom ustavne žalbe, isključena kontradiktornost, pa se time i strani koja je u pravosnažnom i izvršnom sudskom odlukom stekla neko pravo, isključuje pravo raspravnosti, te na taj način i grubo krše osnovna prava. 

U bitnome Visoki savet sudstva daje ove razloge Ministarstvu pravde, prihvatajući u svemu i razloge date u mišljenju građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda koji se u prilogu dostavljaju i predlaže da se u postupku izmene i dopune Zakona o ustavnom sudu dopuni odredba člana 89 stav 2 Zakona na predloženi način, a nalazeći da će se time osigurati samostalnost i nezavisnost sudske vlasti.